Pisanje mi je način da razgovaram sa svetom koji nije sasvim vidljiv – sa mestima između stvarnog i onog što se tek nazire. Interesuje me ono što ostaje neizrečeno, tišina između reči, dubina u običnom, i snaga unutrašnjeg sveta lika..

Moji tekstovi nastaju iz potrebe da se oslobodi unutrašnji ritam, da se istraže slojevi svesti, želje i straha, bez klišea i jednostavnih odgovora. Nije mi cilj da podučavam ili da „razjasnim život“, već da otvorim prostor u kojem čitalac može da se izgubi, da se zamisli i, ponekad, da pronađe svoje sopstvene istine.

U romanu, priči ili eseju, tražim trenutke gde je stvarnost istovremeno poznata i neuhvatljiva – i gde se pojavljuje ono što nazivam “unutrašnjim pejzažom”, prostorom gde vreme i događaji gube strogu logiku, a svetli tragovi ljudske svesti ostaju.

Pisanje je za mene potraga, više nego odgovor.